U ŠKOLI USKRSLOGA GOSPODINA – NA PUTU U EMAUS

Proslavili smo veliko sveto Trodnevlje – muke, smrti i uskrsnuća Gospodinova. Sve su to veliki i svečani nadnevci naše vjere. Tijekom šest tjedana – do Duhova – slavit ćemo Uskrsloga, Proslavljenoga. Treba nam to vrijeme da bismo što dublje proniknuli u tajnu, u otajstvo Uskrsa; pa i sam je Gospodin tijekom četrdeset dana poučavao svoje učenike prije silaska Duha Svetoga. Jer, Uskrs nije samorazumljiv događaj. On treba tumača, za nj treba promišljanja, treba vremena da se shvati doseg toga događaja. I ne samo nama, trebalo je to i onima koji su s Isusom izravno godinama drugovali. Ni njima nije bilo jasno, napose ne onih prvih dana, sve do Duhova. Trebao ih je Uskrsli po(d)učavati, pa ni na kraju im nije bilo jasno, koja je Isusova misija. Oni još uvijek sanjaju o obnovi Davidova, židovskog kraljevstva.

Pročitaj više

NA ZGARIŠTIMA IZNEVJERENIH NADA I OČEKIVANJA

Čitanja: Dj 3,13-15-17-19; 1 Iv 2,1-51; Lk 24,35-48

S čime su se ova dvojica učenika, napuštajući Jeruzalem te zaputivši se prema zapadu, u noć, morala rastati, morala pozdraviti i što su morali pokopati u svetome gradu kad su pošli u   Emaus?   Rekli   bismo   jednostavnim   rječnikom:   Iza   sebe   su   ostavili   zgarište   vlastitih očekivanja, pokopali su sve svoje nade. U zidinama svetoga grada razoreno je i uništeno sve u što  su  polagali  svoja  životna  očekivanja,  svoje  nade.  S  Isusovom  osobom  povezivaše  ih  sve čemu  se  cijeli  narod  nadao,  što je  očekivao u  svim  vremenima  od  svoga  izlaska  iz Egipta, od Jakovljeva   obećanja   o   ‘zvijezdi   iz   Judina   plemena’,   spasenje   Izraelovo,   ispunjenje   svih očekivanja.  Vjerovali  su da  je  taj  konačni  spas  pod  Isusovim  rukama  opipljiv. Toliko  je  dobra učinio,  to  sami  priznaju  nepoznatom  pridošlici  koji  nema  pojma  što  se  ondje  zbivali,  a  i  on dolazi  iz  toga  mjesta.  Doživjeli  su  Isusa  kao  osobu  silnu  na  riječi  i  djelu,  i  sad  su  bili  očevici kako  taj  očekivani  Mesija  i  Prorok  zaglavi.  Osudiše  ga  po  pravu  i  zakonu,  osudu  potvrdiše  i rimske  vlasti,  i  na  kraju  grob  osta  vječni  usud  tomu  Isusu  iz  Nazareta.  To  im  je  toliko neshvatljivo da su tužni i žalosni, utučeni, i što se više udaljuju od Jeruzalema prema Emausu, mjestu  vlastitog  Nedohoda,  sve  se  više  udaljuju  od  svoje  budućnosti,  idu  prema  ništavilu  i beznađu. Jeruzalem i Emaus: dva pola, kontrapunktirana, razapeta između života i smrti.

Pročitaj više